Najčešća pitanja i odgovori
1. Na koji način studenti prve godine dobijaju dom?
Studenti prve godine tzv. bucoši ostvaruju pravo korišćenja smeštaja u nekom od studentskih domova konkurisanjem za smeštaj u Studentskom centru Novi Sad u periodu od 1. do 15. septembra tekuće godine. Prilikom konkurisanja neophodno je podneti određenu dokumentaciju:
1. Prijava na Konkurs (kupuje se na Blagajni Službe smeštaja),
2. Uverenje o upisu prve godine I stepena studija, po prvi put, na teret budžeta Republike Srbije,
3. Overene kopije svedočanstava za sve razrede srednje škole,
4. Uverenje o prihodima po članu porodice studenta, od 1. januara do 30. juna tekuće godine. Konkurs za smeštaj studenata objavljuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, neophodno je proveriti sve pojedinosti Konkursa pre podnošenja dokumenata. Za dodatne informacije pogledati link: http://www.scns.rs/
2. Kako i kada treba da se konkuriše za studentski dom?
Studenti prve godine tzv. bucoši ostvaruju pravo korišćenja smeštaja u nekom od studentskih domova konkurisanjem za smeštaj u Studentskom centru Novi Sad u periodu od 1. do 15. septembra tekuće godine.
3. Kakve pogodnosti ima student kada je na budžetu, osim prava na dom?
Student koji se finansira iz budžeta Republike Srbije ima pravo na određena povlašćenja tokom studiranja, prvenstveno ostvaruje pravo na smeštaj u studentskom domu i ishranu u studentskim restoranima po povlašćenoj ceni (regresivnu ishranu). Pored toga ostavaruje se pravo na dobijanje stipendije i kredita od strane Republike Srbije.
Takođe, postoje i konkursi za programe mobilnosti i razmene studenata koji uslovljavaju da pravo na konkurisanje imaju samo studenti koji su na budžetu i koji redovno studiraju na bužetu Republike Srbije.
4. Ako su predmeti isti na dva razlicita fakulteta i prebacim se sa jednog na drugi da li nam se predmet priznaje na drugom ako smo položili? Da li je moguće promeniti fakultet tokom školovanja?
Predmet pod istim nazivom na dva različita fakulteta se može razlikovati u sadržaju, nastavnim jedinicama i broju časova nastave. Prilikom prebacivanja sa fakulteta na fakultet neophodno je podneti Zahtev za ekvivalenciju položenih ispita, uvidom u sadržaj položenog predmeta i sadržaj predmeta koji se realizuje na novoupisani fakultet može se priznati ceo ispit, deo ispita ili ne priznati u potpunosti ukoliko postoje značajne razlike u sadržaju predmeta i broju časova nastave predmeta. Proces priznavanja i ekvivalencije već položenih ispita prilikom promene fakulteta nije uniformno i razlikuje se od institucije do institucije.
Moguće je promeniti fakultet tokom školovanja.
5. Ako ne upišem željeni fakultet/studijski program posle koliko vremena mogu da pokušam opet?
Naredne kalandarske godine, tačnije prilikom raspisivanja sledećeg Konkursa za upis na određene studije je moguće probati ponovo upisati fakultet po želji.
6. Koji je broj bodova potrebnan da se upiše fakultet?
Ukupan broj bodova koji srednjoškolac može osvojiti prilikom upisa je najviše 100 bodova. Ukupan broj bodova se dobija sabiranje bodova opšteg uspeha postignutog u srednjoj školi i bodova ostvarenih na prijemnom ispitu tj. ispitu provere sklonosti i sposobnosti. Rang lista se sačinjava prema ukupnom broju bodova svakog kandidata po utvrđenim merilima. Minimalan broj bodova za upis na fakultet je 39.
Dodatno pojašnjenje bodovanja:
Rezultat koji svako pojedinačno postiže na prijemnom ispitu odnosno ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti ocenjuje se od 0 do 60 bodova, odnosno od praga (propisanog od strane visokoškolske ustanove iz polja umetnosti) do 80 bodova, za kandidate na fakultetima iz polja umetnosti. Pod opštim uspehom u srednjoj školi podrazumeva se zbir prosečnih ocena iz svih predmeta sa numeričkim ocenama u prvom, drugom, trećem i četvrtom razredu, pomnožen sa 2 (dva). Po ovom osnovu sravi srednjoškolac može steći najmanje 16, a najviše 40 bodova. Pod opštim uspehom u srednjoj školi, prilikom konkurisanja na ustanove iz polja umetnosti, podrazumeva se zbir prosečnih ocena iz svih predmeta u prvom, drugom, trećem i četvrtom razredu. Po ovom osnovu svako pojedinačno može steći na visokoškolskim ustanovama iz polja umetnosti najmanje 8, a najviše 20 bodova. Prosečne ocene i opšti uspeh u srednjoj školi računaju se po pravilima zaokruživanja na dve decimale.
7. Koliko se plaća godina kad je student na samofinansiranju?
Cena školarine nije uniformna na Univerzitetu i svaki fakultet zadržava pravo formiranja cene svojih studija. Visina školarine se po pravilu definiše i usvaja na Univerzitetu najkasnije u martu mesecu tekuće godine.
8. Broj godina studiranja na pojedinim fakultetima i broj ispita?
Na Univerzitetu u Novom Sadu broj godina studija se razlikuje od institucije do institucije, kao i broj ispita. Osnovne studije traju 3 ili 4 godine, master studije 2, 1,5 ili 1 godinu, integrisane 5 ili 6 a doktorske studije 3.
Informisati se na web stranici svakog fakulteta, pogledati link: https://www.uns.ac.rs/index.php/rs/u-fakulteti
9. Koliko ESPB poena je potrebno za prelaznu ocenu? Koliko ESPB poena se dobija godišnje i za šta?
Informacije i bliže pojašnjenje ESPB pročitati ovde
10. Koliko se vremena provodi na predavanjima i vežbama?
Fond časova je različit i razlikuje se od predmeta do predmeta. Ukupan nedeljni broj časova (predavanja i vežbi zajedno) je između 20 i 30.
11. Da li postoji mogućnost stipendije (dobijanja stipendije)?
Student ima pravo ostvarivanja različitih stipendija tokom svog školovanja: novčanih, višekratnih, jednokratnih; stipendija za studijske boravke, stručnu praksu ili izradu projektnog zadatka. Svaki konkurs za dobijanje stipendije propisuje posebna i drugačija pravila, neophodno je detaljno pročitati konkurs i pripremiti dokumentaciju u skladu sa Konkursom. Pored konkursa za stipendije postoje i konkursi za dobijanje studentskih kredita.
12. Da li postoji razlika u obrazovanju na privatnom i državnom fakultetu?
Razlika u sistemu obrazovanja po svim važećim propisima Republike Srbije ne postoje. Na sve visokoškolske ustanove (fakultete) se primenjuju ista pravila koja su propisana
Zakonom o visokom obrazovanju: https://www.uns.ac.rs/index.php/rs/univerzitet/dokumenti/zakoni/send/3-zakoni/56-zakon-o-visokom-obrazovanju
13. Da li se i kako polažu prijemni za fakultete i šta je sve neophodno za to?
Prijemni ispit je obavezan prilikom upisa na fakultet, svaki pojedinačni fakultet je regulisao način polaganja i neophodno je informisati se o njemu blagovremeno. Srednjoškolci koji žele da upišu fakultet polažu prijemni ispit, odnosno ispit za proveru sklonosti i sposobnosti ako je polaganje takvog ispita predviđeno ovim konkursom. Prijemni ispit obuhvata programske sadržaje koji su izučavani u srednjoj školi u četvorogodišnjem trajanju, u struci za koju kandidat konkuriše. Kandidat je dužan da polaže sve ispite predviđene konkursom, za fakultet za koju konkuriše. Kandidati koji konkurišu za upis na fakultetima iz polja umetnosti obavezni su da polože ispit za proveru sklonosti i sposobnosti. Pod položenim ispitom za proveru sklonosti i sposobnosti podrazumeva se postizanje broja bodova iznad praga koji utvrđuju visokoškolske ustanove pojedinačno. Srodni fakulteti mogu organizovati polaganje prijemnog ispita, odnosno ispita za proveru sklonosti i sposobnosti, i održati zajednički prijemni ispit ili ispit za proveru sklonosti i sposobnosti, ukoliko je to Konkursom utvrđeno.
Prilikom prijave na konkurs za upis i upisa srednjoškolci su dužni da prilikom prijave na konkurs podnose na uvid originalna dokumenta, a uz prijavni list predaju fotokopije određenih dokumenata:
svedočanstva sva četiri razreda završene srednje škole,
diplomu o položenom završnom,
odnosno maturskom ispitu,
dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita,
odnosno ispita za proveru sklonosti i sposobnosti.
Za polaganje prijemnog ispita, odnosno ispita za proveru sklonosti i sposobnosti i za druge troškove koje ima fakultet u vezi sa sprovođenjem prijemnog ispita, srednjoškolci plaćaju naknadu u iznosu koji fakultet odredi.
Srednjoškolci koji polože prijemni i steknu pravo na upis podnose:
originalna dokumenta,
izvod iz matične knjige rođenih,
dva obrasca ŠV-20, indeks,
dve fotografije formata 4,5 h 3,5 sm i jednu formata 2,5 h 2 i
dokaz o uplati naknade za studente koji se sami finansiraju.
14. Šta je sve od dokumentacije potrebno za upis?
Srednjoškolci koji polože prijemni i steknu pravo na upis podnose:
originalna dokumenta,
izvod iz matične knjige rođenih,
dva obrasca ŠV-20,
indeks,
dve fotografije formata 4,5 h 3,5 sm i jednu formata 2,5 h 2 i
dokaz o uplati naknade za studente koji se sami finansiraju.
15. Da li se mora ići na sva predavanja?
Prisustvo predavanjima i vežbama je obavezno i ta obaveza je regulisana zakonskim i podzakonskim aktima.
16. Da li sve diplome znače nešto u inostranstvu?
Sve diplome koje su stečene u Republici Srbiji na akreditovanim studijskim programima podležu procesu priznavanja i ekvivalencije u inostranstvu. Procesi priznavanja i ekvivalencije su različiti, zavise od države al i polja nauke i nivoa studija za koje je diploma stečena.
17. Da li posle prve godine studija mogu da odem u inostranstvo i na razmenu studenata?
Da, posle svake godine je moguće otići na razmenu studenata i učestvovati u programima mobilnosti.
O programima mobilnosti koji se odnose na sve studente Univerziteta u Novom Sadu informisati se na linkovima: https://www.uns.ac.rs/index.php/rs/medjunarodna/razmena-studenata/programi-razmene https://www.uns.ac.rs/index.php/rs/studije/mobilnost/mob-stipendije
18. Detaljnije objasnjenje Bolonjskog studiranja i ESPB bodova?
Detaljnije objašnjenje možete pronaći na stranama, bolonja i espb.
19. U kom periodu je prijemni ispit?
Prijemni ispit u prvom upisnom roku se organizuje krajem juna i početkom jula meseca. Tačne datume prijemnog ispita neophodno je proveriti na internet stranici svake ustanove, ne postoje tačno utvrđeni datumi, razlikuju se od godine do godine.
20. Koji je kriterijum uspeha koji moramo da zadovoljimo da bi se u drugoj godini ostvarilo prebacivanje sa samofinansiranja na budžet?
Za promenu statusa studenta i prebacivanje sa samofinansiranja na studiranje na teret budžeta Republike Srbije neophodno je da se rangira na ukupnoj listi studijskog programa fakulteta tako što mora ostavariti minimum 48 ESPB (odnosno 36 za studente sa invaliditetom i studente upisane po afirmativnoj meri) koji je propisan Zakonom o visokom obrazovanju
21. Šta su obavezni, a šta izborni predmeti?
Sam termin “obavezni” i “izborni” definiše status predmeta: obavezni predmeti su predmeti koje student mora da sluša i položi tokom svojih studija. Izborni predmeti se nalaze u grupi izbornih predmeta koju čini veći broj predmeta i student bira jedan ili više predmeta koje želi da sluša. Izborni predmet nije obavezan tokom studija i to je osnovna razlika.